Svesnost - sati

početna strana

Svesnost - sati

Značenje sati potiče od “sarati”, sećati se. Sati u smislu „pamćenja“ javlja se u nekoliko slučaja u govorima, kao i u standardnoj definiciji u Abhidhammi.

Ovaj aspekt sati personifikovan je u Budinom najeminentnijem učeniku, Anandi, koji je imao izuzetnu moć memorisanja (pamtio je sve Budine govore).

Značenje sati  kao pamćenja posebno označava sposobnost sećanja (anussati). Govori pominju: sećanje na Budu, na Dhammu, na Sanghu, na etičko držanje pojedinca i na nebeska bića (deve). Druga vrsta sećanja, u kontekstu „viših znanja“ dobijenih u dubokoj koncentraciji, jeste sećanje na prošle živote.

Funkcija sati kao sećanja, može čak voditi do prosvetljenja, kao u slučaju monaha koji se prosvetlio sećanjem na kvalitete Bude.

Konotacija sati  kao sećanja dovodi se u vezu sa sposobnošću vraćanja u um nečeg što se dogodilo veoma davno. Bliže ispitivanje pokazuje da sati nije definisan kao pamćenje, već kao ono što olakšava i omogućuje pamćenje. Definicija kaže da ako je sati  prisutan, pamćenje će dobro funkcionisati.

Razumevanje na ovaj način, olakšava dovođenje sati u kontekst satipaṭṭhāne, gde nije reč o sećanju na prošle događaje, već o svesnosti sadašnjeg trenutka. U kontekstu satipaṭṭhāna meditacije, upravo prisustvo sati omogućuje podsećanje na ono što se inače lako zaboravlja: sadašnji trenutak.

Sati kao “svesnost sadašnjeg trenutka” Vishudimagga prikazuje kao kvalitet „prisustva“ (upatthana): bilo kao sposobnost (indriya), faktor prosvetljenja (bojjhanga), faktor Plemenitog osmostukog puta, ili kao momenat realizacije.

Prisustvo svesnosti (upatthitasati) implicira prisustvo uma, nasuprot odsustvu uma (mutthassati). Sati kao prisustvo uma, podrazumeva proširenu budnost u odnosu na sadašnji trenutak: štagod da čovek čini ili govori, biće jasno shvaćeno umom, i tako lakše vraćeno u sećanje kasnije.

Satipaṭṭhāna - definicija